adolf benca & caravaggio

Benca spada u umetnike koji su stvorili svoj vlastiti suvereni stil, a istovremeno poznaju znatnu umetnosti ranijih vekova i milenijuma – a za najvećeg slikara svih vremena smatraju Karavađa (njegove slike znaju napamet).
Znatan deo svoje intelektualne svojine Benca je stekao na brojnim putovanjima širom sveta, dok je naročit uticaj na njega imao glavni grad Italije.
Rečima umetnika: „Rim deluje prelepim utiskom, koji snagom svojih impulsa može čoveka uništiti, ali ga može i probuditi.“
Ja sam u njemu našao svoju inspiraciju.
Panteon, Hipodrom i Koloseum imaju kružnu osnovu i predstavljaju za mene mikrokosmos, koji pokazuje ceo univerzum.
U Rimu sam otkrio to, što sam napustio u Njujorku – slobodan duh i otvorenost prema svemu novom.
Tu je stalno spajanje živog sa tradicijom, što prizemljuje umetničke novajlije, i pruža simetriju u kojoj sam se našao.
Ove skulpture, slike i zgrade pokazuju svet sa obe strane.
Ne promovišu samo egzistencijalni, psihološki moderni pogled na čoveka, ali ukazuju i na njegovu etičku pozadinu. Svaka glava, svaka slika, svaki kip imaju veliku unutrašnju snagu i izražava posebno duševno stanje sa kojima se mogu poistovetiti.
Kada posetiš sve muzeje, možeš postati sve.
Shvatio sam da mogu postati svoj, tek kad postanem sve.
Ali to morate osetiti na vlastitoj koži.
Kada neko to samo pročita, to ne mora ništa značiti.

adolf benca & goya

Bencin rad ima mnogo dodirnih tačaka sa radom španskog genija Franciska Goya.
Po mišljenju nemačkog stručnjaka Klausa Schrötera, Benca će morati da bude uključen medju velike, ekspresionističke umetnike evropskog slikarstva, poput Rembranta, Goye, Muncha.
Zajedničko Bencinom i Goyinom stvaranju je izmedju ostalog, da je umetnost kombinacija drevnog i modernog slikarstva, kao i značajan interes za tamniju stranu života – gde spada i globalna pandemija gripa u periodu od 1918-e do 1920-e.
Između 1821. I 1822. Goya je ukrasio svoj “Dom Gluvih” velikim zidovima I uljima na platnu koji su poznati u istoriji umetnosti pod nazivom “Crne slike”.
Sklonost ka fantaziji, koja se kod njega usadila i jačala zbog njegove gluvoće, pomogla mu je da dostigne vrhunac.
U njegovim zidnim slikama se spaja njegova lična monumentalnost sa opuštenom imaginacijom.
Lica sa klasicistički izraženim karakterom su najviše iskrivljena.
Izbor slikara je sveden na belu, braon i crnu boju.
Na račun pripovedanja primenjuje oblik i veličinu detalja, koji su i pojednostavljeni i izraženi do te mere, da se ova tela mogu opisati kao ekspresionistička.
Gojina strast ka jezivom , njegova sklonost ka dramatizaciji, njegova mizantorpija, pre svega njegov pesimizam i potreba da se otkriju snage koje je smatrao glavnim pokretačem egzistencije, su se razvili u scene, gde ne fale veštice, stari odvratni ljudi, niske strasti, nemilosrdna borba, seoski pijanci i saturn koji proždire svog sina koji krvari.
Intuitivno izabrana tehnika sa minimumom materijalnih sredstava dosezanje Goje – ako na tren izuzmemo zastrašujuće sadržaje slika – daje zadivljujući, šokantni rezultat.

originalni stil adolfa bence

Osvrtanjem na slikarski stil, Bencino slikanje, terminološki i „pokroviteljski“ diktira, i obuhvata sve stvaralačke tokove posle 1945.godine, koji (za razliku od apstraktne umetnosti) primenjuju osnovne elemente nove figuracije moderne umetnosti.
U okviru „velike struje“ Nove figuracije, Benca je neodrediv, zato što je apsolutni prvenac, drugačije rečeno samonikli umetnik.
U centru njegovog tematskog rada je čovek, tačnije – njegova tragedija, ponavljanje tih istih grešaka globalno rečeno – ljudska nenaučenost -Benca je istovremeno realista (temeljno poznaje istoriju roda Homo sapiens sapiens) i pesimista.
U intervju za jedan list izjavio je: „U dvadesetom veku više ljudi je ubijeno nego u bilo kom drugom veku, i mislim da će se u 21-om to nastaviti“.
Bencino dosadašnje neobično, obimno umetničko delo, je teško opisati u nekoliko rečenica, jer formalno ga je nemoguće klasifikovati u bilo koji krug svakodnevnog, umetničkog stila i svakodnevne umetničke škole.
Slikarsko shvatanje realnosti u Bencinim delima, ima mnogo raznovsnih slojeva.
Benca ne preslikava, već sam kreira; ne imitira, ali stvara; on u svojim temama ne obuhvata odraz motiva realnosti, već stvara sopstvenu supstancu, kao što je i sama tema – umetnik počinje na principu sličnom „demiurgi, pra-sili, i unutrašnjem stvaralačkom principu“, koji stvaraju realnost oko nas.
Motiv iz realnosti nije cilj, ali sredstvo, da bi Benca (shvatanjem sila koje stvaraju realnost i pomoću stvaralačke moći svoje umetnosti), dočarao takav svet, čija se egzistencija ne oslanja samo na kopiranje nečeg postojećeg i ima odnos prema nečemu postojećem, koji u svojoj egzistenciji postaje mikrokosmos sa sopstvenim zakonom, bez ikakvog drugog cilja osim razvijanja svoje unutrašnje misije.
Bencin dosadačnji rad je postao neuobičajena umetnička riznica svetskog slikarstva, a pronicljivom posmatraču njegovih slika u potpunosti je preneo poruku poznatog Pabla Pikasa: „Umetnost ispire iz duše prašinu svakodnevnog života“.
Benca se ne može kvalifikovati kao običan eklektik, koji je samo preuzeo i sažeo struje svoga vremena (posle modernizma) koje imaju maksimalnu moguću raznovrsnost umetničkih formi i pojava.
Miroslav Klivar je napisao sledeći tekst koji je od velikog značaja, a povodom izložbe Adolfa Bence u MIRO galeriji u Pragu 2002-e godine: „Slikarska forma Adolfa Bence je raznovrsna.
On tako uključuje i figurativne teme koje se oslanjaju na renesansne koncepte crtanja, kao i na ne-figurativne radove inspirisane bezpredmetnim slikanjem, koje odbacuju stvarne detalje dočaravanja realnosti i kreću se ka višim intelektulnim formama uopštavanja i razmišljanja u umetnosti“.
Miroslav Klivar je pokazao na već spomenutoj izložbi u Pragu svoje divljenje Adolfu Benci, i time što mu je 1.2.2002. – e sam predao nagradu Akademije T.G.Masaryka za umetničko stvaranje.
Radi se o najprestižnijoj nagradi, na osnovu koje se Benca pridružio takvim velikanima kao što su Jean-Paul Belmondo, Luciano Pavarotti i Miloš Forman.

adolf benca u evropskom parlamentu

Dela koja će od 1. jula 2016. biti izložena u Evropskom parlamentu povodom predsedavanja Slovačke Republike u veću Evropske Unije:

„€=mc2 ” (Portret Otto von Habsburga), 2011” – 175 x 141 cm, ulje na platnu, 2011.
„Waterways – Northwest Passage, No.1”, 2012” – 57 x 149 cm, ulje na platnu, 2012.
„Waterways – Northwest Passage, No.7, 2009” – 55 x 112 cm, ulje na platnu, 2009.
„Waterways – Northwest Passage, No.13, 2012” – 50 x 140 cm, ulje na platnu, 2012.
„Waterways – Northwest Passage, No.14, 2012” – 82 x 102 cm, ulje na platnu, 2012.

adolf benca & privatnih kolekcionara

Do sada ima više od četiri hiljade stvorenih umetničkih dela – ulja na platnu velikih dimenzija, koje se nalaze većinom u vlasništvu privatnih kolekcionara.

ANGELA HO, HONG KONG
NICOLE KLAGSBRUN, NEW YORK
CORNELIA ROETHLE, MNÍCHOV
CHRISTIANA VON RIBBENTROP, ELTVILLE NAD RÝNOM
KLAUS SCHROTER, HAMBURG
PÁN A PANI RÓBERT BORDEN, CALGARY
ACHIM MOELLER, NEW YORK
SOUTHABALS ELIEN, NEW YORK
MICHAEL POLLARD, LONDÝN
GRACE KNOWLTON, NEW YORK
SYLVIA WITZENMANN, NEW YORK
PÁN A PANI JACK GALLAGHER, NEW YORK
DEMONA BASHA, PARÍŽ
BARBARA SCHWARTZ, NEW YORK
PÁN A PANI LUIS LOEWENFELS, NEW YORK
BILI N. LACY, NEW YORK
S. I. NEWHOUSE, NEW YORK
CARIE STIBOLT, ŽENEVA
VIBEKE & GIULIO CASTELLI, RÍM
ENRICO CRISPOLTI, RÍM
BOBBY HARDY, NEW YORK
DAVID TUNICK, NEW YORK
MELANIE & RUSSELL JOHNSON, NEW YORK
GEORGE HADFIELD, NEW YORK
PAUL OLSEN, NEW YORK
RICHARD EAGAN, NEW YORK
ELSA LINDENFELD, MIAMI

adolf benca museum collection

Benca je vrlo kreativan slikar, stvorio je na hiljade slika. Njegovi radovi su predstavljeni u brojnim javnim i privatnim kolekcijama širom sveta (između ostalog u Muzeju moderne umetnosti u New Yorku, Metropolitan muzeju umetnosti u New Yorku, u Narodnom muzeju američke umetnosti u Washingtonu, D.C.).

Njegova umetnička dela se, između ostalog, nalaze i u sledećim svetskim umetničkim institucijama:

Museum of Modern Art, New York, NY – MoMA
Metropolitan museum of Art, New York, NY
National Art Gallery, Washington, D.C.
Fred Jones Jr. Museum of Art, The University of Oklahoma
High Museum of Art Atlanta
Muzej Vatikan, Vatikan, Rim
Williams College Museum of Art , Williamstown, Massachussets
Arkansas Arts Center Foundation Collection, Little Rock, Arkansas – zbirka fondacija
Henry Art Gallery on the University of Washington, Seattle
Muzej savremene umetnosti, Tel Aviv
Muzej umetnosti, Hongkong

adolf benca – grupne izložbe

2014 Matica Slovenska, “Cultural Revolutions”, Martin, Slovak Republic
October 1998 United Nations, Artists From Slovakia
June 1996 Arkansas Arts Center Foundation Collection
February 1995 Achim Moeller Fine Art, New York
September 1995 Achim Moeller Fine Art, Salon des Beaux Arts, Paris
May 1994 Kennesaw State College, Marietta Georgia
May 1992 Gallery Three Zero, New York, AMFAR benefit
Januaiy 1992 The Cooper Union. “Good Work” by recent alumni
1991 Stuart Levy Gallery, New York
1991 Twining Gallery, New York, Drawings on War
1991 M-13 Gallery, New York
1990 M-13 Gallery, New York
1990 Stuart Levy Gallery, New York
1990 Achim Moellcr Fine Art, New York
1989 Achim Moellcr Fine Art, New York
1988 Czechoslovak Society of Arts & Sciences, Washington, DC
1988 Queens Museum, New York
1988 Twining Gallery, New York
1986 Gallery Two Nine One, Atlanta
1986 Georgia Museum of Art, Athens
1986 Twining Gallery, New York
1986 The Ewing Gallery of Art & Architecture, University of Tennessee
1985 Canadian Art Galleries. Calgary
1985 Twining Gallery, New York
1984 Brenda Kroos Gallery, Columbus. Ohio
1984 Deborah Sharpe Gallery. New York
1984 Czechoslovak Society of Arts & Sciences, Montreal
1983 Paul Olsen Gallery, New York
1982 Paul Olsen Gallery, New York
1981 Allan Stone Gallery, New York
1981 Alexander Carlson Gallery

adolf benca – samostalne izložbe

2013-2014 Permanent Installation, Danube, “Fleeces of Aha”, Bratislava, Slovak Republic
2005 Michalelsa Brana Galleria, Bratislava, Paintings on Iraq
2003 International Kommerz Bank Gallery, Bratislava
May 2001 Pantheon of Arts & Sciences, Kultumom Dome, Budapest
November 2000 UNESCO-NWICO Austria-Slovakia New World Information Exhibition Foundation
November 2000 Pantheon of Arts & Sciences, Kulturny Dom, Stupava, Slovak Republic
November 2000 Aesthetic Gallery, House of Culture, Stupava, Slovak Republic
September 2000 Slovak Exhibition, Cantos, Washington, DC
January 2000 Seton Hall University School of Law, Portraits, History of Law
February 1999 United Nations, Work from the Sudan
February 1998 Seton Hall University School of Law, Jazz Drawings
October 1998 Jazz Drawings, New York, New York
Sept/October 1998 Inkubus Gallery, Miami, Florida, Paintings, “Birth of Continents”
May/July 1998 Inkubus Gallery, Miami Florida, Drawings, “Encyclopedia”
April 1998 Inkubus Gallery, Miami, Florida, Tempera Paintings
March 1998 Inkubus Gallery, Miami, Florida, Drawings
February 1998 Inkubus Gallery, Miami, Florida, Paintings
November 1997 Inkubus Gallery, Miami, Florida, Tempera Paintings
August/Sept 1997 Inkubus Gallery, Miami, Florida, Drawings
May 1997 Inkubus Gallery, Miami, Florida, Paintings
April 1997 Embassy of the Slovak Republic, Washington, DC
October 1996 Seton Hall University School of Law, Medical Portrait Drawings
January 1996 M-13 Gallery, New York
May 1996 Baldachino Gallery, New York
May 1994 Sterling Gallery, Chicago, Illinois
May 1993 Sterling Gallery, Chicago, Illinois
December 1992 M-13 Gallery, New York
September 1991 M-13 Gallery, New York
1988 Galerie LcCargo/Galerie Losange, Grenoble
1988 Twining Gallery, New York
1988 ARTE FIERE, Bologna
1987 Saint-Gaudens National Historic Site, Cornish., NH
1986 Twining Gallery, New York
1985 Gallery Jean-Yves Noblet, Paris
1985 Twining Gallery, New York
1984 Twining Gallery, New York
1983 Paul Olsen Gallery, New York
1983 Twining Gallery, New York
1982 Alexander Carlson Gallery, New York
1981 Arthur A. Houghton Gallery, The Cooper Union, New York

adolf benca – stipendije, članstva i nagrade

1979 – 1980 STIPENDIJA „TYLER SCHOOL OF ART“ U RIMU
1980 OXFORD STIPENDIJA ZA STUDIJE U ITALIJI
1981 NAGRADA SARAH COOPER-HEWIT, COOPER UNION
1985 ČLANSTVO U SWISS ACADEMY U RIMU
1986 – 1987 POSTDIPLOMSKA STIPENDIJA RECANATI, COLUMBIA UNIVERSITY
1987 ČLANSTVO U FRENCH ACADEMY U RIMU
1988 STIPENDIJA FRANCUSKOG MINISTARSTVA KULTURE
1988 ČLANSTVO U AMERICAN ACADEMY U RIMU
STIPEPENDIJA IZLOŽBE U BOLONJI
1987 – 1988 FULBRIGHT FOUNDATION STIPENDIJA ZA STUDIJE U ITALIJI
1990 YADOO POSTDIPLOMSKA STIPENDIJA
1990 STIPENDIJA EDWARD ALBEE FOUNDATION
1991 STIPENDIJE NA YALE UNIVERSITY
1991 – 1992 POLLOCK – KRASNER FOUNDATION STIPENDIJA
1992 MILLAY COLONY PRAKSA
1994 STIPENDIJA NEW YORK FOUNDATION FOR THE ARTS FELLOWSHIP
1994 ČLANSTVO U SWISS ACADEMY U BERLINU
2000 ČLANSTVO U GERMAN ACADEMY U BERLINU
2001 USA FULLBRIGHT SCHOLAR PROGRAM
2002 NAGRADA AKADEMIJE T.G. MASARYKA U PRAGU

adolf benca bibliografia

Adolf Benca je rođen 1959. godine u bivšoj Čehoslovačkoj. Porodica Benca je sa desetogodišnjim Adolfom i mlađom ćerkom Lubicom emigrirala iz Česhoslovačke u Ameriku 1969. godine. Mladi Adolf je još od prvih dana provedenih u Americi izazivao pažnju svojih učitelja i okoline neverovatnim talentom. Već sa sedmnaest godina su ga smelo označili kao budućeg Pikasa. Dečaku koji je stvarao svoja prva umetnička dela četkama koje su koštale manje od tri dolara, bilo je dovoljno samo deset godina, da se afirmiše među svetskim slikarima. Najpre je završio Union School Cooper, školu umetnosti u Njujorku, sa diplomom Bachelor of Fine Arts (B.F.A.). Četiri godine kasnije dodeljena mu je titula mastera likovnih umetnosti Master of Fine Arts (M.F.A.) na prestižnom „Columbia University“ u New Yorku. Pohađao je kolumbijski Univerzitet umetnosti (Columbia University School of Art) ali je i studirao ljudsku anatomiju na Univerzitetu u Bolonji, Italija. U Italiji, u arhivi „Lorenzo de Medici“ on je ispitao više od 900 primeraka dela Aristotela. Na Univerzitetu u Bolonji, jednom od tri najstarijih u Evropi, Adolf Benca je dobio titulu „Doctor honoris causa (Dr.h.c.)“ u oblasti anatomije, kao i titulu „Doctor honoris causa„ u oblasti filozofije na Univerzitetu Johns Hopkins, Baltimor, Merilend.
Sa 26 godina je postao član švajcarske akademije u Rimu. Sa 28 godina je postao član francuske akademije u Rimu. Sa 29 godina je postao član američke akademije u Rimu. Sa 35 godina je postao član švedske akademije u Rimu. Sa 41 godinu je postao član nemačke akademije u Berlinu.
Nakon pada „gvozdene zavese“ je odlučio da produži svoju karijeru u centralnoj i istočnoj Evropi. Godine 2002. je počeo sa radom u Pragu i tu mu je dodeljena prestižna nagrada Masarikove akademije. Od 2003. godine, radi u partnerstvu sa „Bratislavskom brodarskom kompanijom a.d. (Bratislavska lodna spoločnosť a. s.). Na taj način, svoju kompletiranu kolekciju umetničke aktivnosti od 2003-e godine pa do danas, umetnik predstavlja na rečnim ladjama, tj. „Plutajućim galerijama“ koje su nazvane po njemu i međunarodno su priznate. “Plutajuću galeriju” Adolfa Benca u Bratislavi je 2012. godine posetilo 22.437 ljudi. Godine 2012. su “Bratislavska brodska kompanija a.d. (Bratislavská lodná spoločnosť a. s )” i slikar Adolf Benca osnovali kompaniju „Adolf Benca Académia s.r.o.“. Godine 2013-e je ovaj projekat bio međunarodno prihvaćen na “Briselskom simpozijumu” EBU (Europe Barge Union). Partner u realizaciji ovog međunarodnog projekta je “Evropski centar likovne umetnosti ”.