Chavinova priča o Benci

CHICAGO TRIBUNE /1987-03-29/ paintings-walls-apartment

Kakav je to čovek…
Promenio život ovog čoveka
Radovi umetnika postaju opsesija
March 29, 1987|By Barbara Sullivan.
Kad otvorite vrata, i uđete u stan Jerryja i Rite Chavin, ulazite u sasvim drugi svet.
Levo, desno, svuda gde se čovek okrene vise slike.
Ram do rama, ispunjavaju svaki dostupan prostor zida.
Ulja, crteži, mala i velika, platna sa mračnim mitskim figurama kao i eksplicitni oblici i pojave, pune čula prvo velikim brojem, a kasnije, u okviru saznanja i velikim kvalitetom.
Jerry Chavin stoji u sredini dnevnog boravka, ljubazan i tiho artikuliše, objašnjava zašto i kako je nabavio te slike.
Njegove reči dolaze brzo, dok oči posetioca idu sa jedne na drugu sliku.
U kuhinji, gde umetnost koči peć, sudopera, frižider i zidovi iznad ormana, njegova dva dečaka traže nešto da jedu.
Kaže, počelo je sve 1977-e godine kada je čitao članak u novinama o 17-ogodišnjem čehoslovačkom imigrantu iz Grayslaka, koji je izazivao ogromnu pažnju kod svojih učitelja i meštana svojom umetničkom snagom punoj nade.
Znatiželjan Chavin je došao u Grayslake da se upozna sa Bencom, srednjoškolcem, koji se doselio u ovu zemlju sa svojom porodicom kada je imao 11 godina.
„Njegov učitelj umetnosti ga je nazvao sledeći Pikaso“….Kada sam ga upoznao i video njegov rad..to je promenilo moj život“.
On i njegovi roditelji živeli su u ulici preko puta kukuruznog polja.
Pitao sam ga da li mogu da kupim njegova dela, a on mi je osetljivo odgovorio, da one koje je naslikao, pripadaju njegovim roditeljima.
Ponudio sam mu 300 dolara da naslika jedno delo za mene.
Tog leta, Bencin otac je želeo da njegov sin zaradi džeparac u nedalekom zabavnom parku Great America.
Chavin je ubedio porodicu, da odustanu od te ideje i dozvole da se mladi Benca orjentiše na slikanje.
Rekao sam mu: „Molim te, nemoj prihvatiti taj posao, naći ću novac za tvoje slikanje“.
Kada sam upoznao Adolfa, on je mislio da je najskuplja četkica koja se može kupiti, ona koja je koštala 2,98 dolara od Ace Hardware-a.
Deset godina kasnije, Bencine slike vise u Muzeju moderne umetnosti, Metropolitan muzeju umetnosti u New Yorku i Nacionalnom muzeju američke umetnosti u Washingtonu.
Ima mnogobrojne samostalne izložbe u nekoliko galerija u New Yorku, a učestvovao je i na grupnim izložbama širom zemlje.
Cena njegovih radova se kretala od $1,500 do $50,000.
Na zidovima Chavinog stana visi 313 Bencovih dela.
A ta koja su neuramljena, naslanja na zid.
Gde god da se čovek okrene u tom stanu, svuda su slike.
Sve u svemu, 1,250 komada čini Chavinovu kolekciju.
Početak je božićnih praznika, 1986-te, a Chavinovi imaju proslavu.
U kuhinji su pripremljeni vino i pica za veliki broj gostiju koji se guraju u stanu.
Ali je veoma tiho, gosti su neobično oprezni i paze da ne proliju svoje vino.
Centar pažnje je podeljen između ogromnog broja nagomilanih slika na trpezarijskom stolu i umetnika Bence.
Dok ljudi razmatraju dela, povremeno se zaustave, dignu uvis slike, tiho komentarišu, Benca stoji sa strane i odgovara na pitanja.
Prehladjen je i teško govori, trudi se da odgovara ljubazno na veliki broj pitanja o smislu njegovih dela i šta je hteo njima da izjavi.
Fasciniran je ljudskim telom – kaže. Studirao je anatomiju i njegova najnovija dela su puna fascinacije kroz mišiće, kosti, lobanju.
Mitologija, da, mnoga njegova dela imaju veze sa mitologijom, senzualnošću i životom nastalim iz smrti.
On ima samo 27, ali njegovo ponašanje i način na koji govori su na nivou nekog ko ima mnogo godina iskustva.
Jerry Chavin se ponosno šetka, nudi ljudima picu i vino, uvek sa istim pitanjem – da li su svi saglasni sa tim da je Benca neverovatan.
U životu Chavina već duže vreme dominiraju objekti koji su okačeni na zid.
1969., kada je bio student na Roosvelt University, on i njegov prijatelj su u potpunosti oblepili sobu hiljadama fotografija iz starih novina.
Playboy godišnjak iz 1953. sa Merilin Monro, Life godišnjak iz 1936-te, stari Redbooks, Times, Newsweeks, vanity Fairs – soba je postala kolaž kombinacije lekcija iz istorije i umetničke izložbe.
Radi se o refleksiji, odrazu intenzivne znatiželje, koji je naterao Chavina da doputuje u Grayslake i upozna srednjoškolskog studenta umetnosti o kojem je čitao.
U toku njegovog brzog govora, se, pripominjujući astronomiju, politiku u Čikagu, metafiziku, uvek vraćao ka Benci, čime je dočaravao njegov neverovatni intelekt.
Nakon izvesnog vremena, čovek ima utisak da se Chavinov sopstveni um kreće neverovatnom brzinom, koju pripisuje svom štićeniku.
Želja za dodatnim prostorom na zidu, plus njegova nezasita čitalačka navika koja uključuje čak i oglase, dovela je Chavinove u njihov sadašnji stan na Logan Square-u.
„Mi smo živeli u Hyde Park-u, a ja sam jednog dana listao novine i video oglas za ovaj stan.
Sviđalo mi se njegovo dispoziciono rešenje.
Oslovio me.
„Zvao sam. . . i dobio tako divan opis stana, da sam odlučio da pogledam.
Ljudi su mi govorili: „Ti sigurno ne možeš da živiš ovde“.
Ipak sam otišao da ga pogledam, četvrt je bila lepa, a stan je bio prekrasan.
Prozračan i prostran, drveni nameštaj je bio prelep.
Bio je savršen za veliku umetničku kolekciju.
Tako su se Chavinovi preselili iz stana gde su mogli da okače samo 200 slika, u trosobni stan, gde je bilo dovoljno prostora na zidovima za 313 slika.
U stanu nisu nikakvi objekti koji bi mogli vizuelno da se takmiče sa umetnošću.
Bela sofa i dva bela dvoseda u dnevnoj sobi se nalaze oko mermerne ploče stočića, na kojem obično ništa ne stoji.
Na dve drvene komode u spavaćoj nema nikakve kozmetike, kolonjske flaše, češlja, kutijica za nakit- njihova površina je totalno prazna.
Isto tako, površina komoda u dečijim sobama je prazna.
Na dugačkom trpezarijskom stolu se takođe ništa ne nalazi.
„Volimo nameštaj koji se ne bori sa slikama. Ako bi imali nameštaj koji se bori sa slikama, morali bismo da ga iznesemo jer je na drugom mestu naspram umetnosti. Možemo da živimo bez „stvari“, ali ne možemo bez slika“.
Jerry stoji u kuhinji.
Na zidu pored sudopere je omanja slika mosta.
Chavin klima glavom ka njoj.
„To je jedna od mojih omiljenih.
Rembrantov most, tako se zove.
Ovde je most koji razdvaja zemlju i nebo, i tamo je Rembrant, on je naslonjen, druga figura je Adolf… Ja pojednostavljujem, ali pogledajte tu snagu“.
Chavinov život je znatno promenjen 1977., kada je upoznao Bencu.
Iste godine oženio se Ritom, koju je upoznao dok je predavao u kineskoj četvrti.
Vremenom je sa pozicije učitelja, radio godinu dana u kancelariji Sheriff Richard Elrod.
Zatim je otišao u kancelariju gradonačelnika, kod Richarda Daleya, gde je radio kao direktor za ravnopravnost mogućnosti zapošljavanja.
Sada ima butik odeće, Jerico Ltd., adresa 1811 S. Prairie Ave., i ide jednom nedeljno na službena putovanja u modne tržne centre u New Yorku, a kada mu vreme dozvoli, poseti i Bencu.
„Kada sam prvi put video njegov rad, želeo sam da imam prihod koji bi meni omogućio da kupim njegova dela, a istovremeno da i njemu pomognem“.
Chavin mu je pomogao.
Kada je Benca diplomirao, Chavin je organizovao izložbu u svojoj kući, na kojoj su prodate slike u vrednosti od 30,000 dolara.
Predstavio ga je Richardu Eaganu koji je u to vreme radio u Čikagu, a sada radi u Twining Gallery u Njujorku.
I na njegovim zidovima je okačeno neverovatnih 313 slika.
„I ponekad, bez ikakvih razloga, se smejem u neverici, šta se dogodilo.
Adolf Benca mi je otvorio novi svet“.