Adolf Benca & teorijska fizika

Adolf Benca je jedan od vrlo obrazovanih umetnika u oblasti preciznih nauka, posebno u filozofiji i prirodnoj nauci. Između ostalog je studirao i medicinu u Italiji.
Bencu, na primer, inspiriše teorijska fizika 20.veka, koju karakteriše razvoj teorije relativiteta, kvantne teorije, teorije elementarnih čestica.
Privlači ga takođe četvoro-dimenzionalna beskonačnost, našeg četvoro-dimenzionalnog sveta, i shvata da, prostor i vreme ne smeju biti odvojeni.
Trenutak događaja je četvrta cifra.
U Bencinim slikama pronalazimo slikarski predstavljen talas mase, svetlosne spektre, svetlosnu kvantnost itd.
Susrećemo se sa inspiracijom o odnosima materije i polja.
Benca zna, da se u fizici pojavio novi pojam, najvažniji posle otkrića Njutnovog zakona fizike: polje.
Za opis fizičkih pojava, nisu bitne ni čestice niti naelektrisanja, već polje u prostoru između čestica i naelektrisanja.
Benca se između ostalog trudi da prikaže nove grupe citoplazme.
I tako bismo mogli da idemo dalje…
Sa esteskog gledišta, treba obratiti pažnju na interesovanje umetnika za transfomacije u atomskom jezgru, i nesimetričnost nekih pojava kod sudara i raspadanja čestica.
Inspirisao se na primer stojećim talasanjem nukleona.
Talasanje je usredsređeno što bliže ka centru jezgra, i uvek ima loptasto simetrični izgled.
Zbog toga često srećemo u Bencinim crtežima simetrične kružne oblike, u kojima se odigrava autorova vizija na tamnoj pozadini.
Umetnik tu ne ispoljava samo apstraktne utiske u talasanju događaja, ali predstavlja i figurativne motive u ljudskom obliku.
Mnogi radovi nas podsećaju na Wilsonovu maglenu komoru – gde se formiraju slike promena zračenja na supstancu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


*