Adolf Benca – Paradox

Umetničko stvaranje Adolfa Bence je mnogostrano.

Uključuje kako figurativne teme koje se oslanjaju na renesansni koncept crtanja, tako i nefigurativne, inspirisane bespredmetnim slikarstvom, koje odbija misao o detaljnom prikazivanju realnosti, i teži ka višim intelektualnim oblicima uopštavanja i razmišljanja o umetnosti.
Za aktuelnu izložbu u Galeriji MIRO u Pragu, ovaj umetnik je pripremio sveobuhvatnu kolekciju umetničkih slika i crteža, koju bismo mogli nazvati „filozofsko slikanje“, jer se zamišlja nad opštim pitanjima ljudske biti i zbog toga bira originalnu formu izražavanja i stila.
Adolf Benca je veoma obrazovani umetnik u preciznim naukama, posebno u grani filozofije i prirodne nauke, između ostalog je studirao i medicinu u Italiji.
Benca se na primer inspiriše teorijskom fizikom 20. veka, koja je karakterisana razvojom teorije relativiteta, kvantne teorije, teorije elementarnih čestica.
Privlači ga takođe četvoro – dimenzionalna beskonačnost, našeg četvoro-dimenzionalnog sveta, i shvata, da prostor i vreme ne sme odvajati.
Trenutak događaja je četvrta cifra.
U Bencinim slikama pronalazimo slikarski predstavljen talas mase, svetlosne spektre, svetlosnu kvantnost itd.
Susrećemo se sa inspiracijom o odnosima materije i polja.
Benca zna, da se u fizici pojavio novi pojam, najvažniji posle otkrića Njutnovog zakona fizike: polje.
Za opis fizičkih pojava, nisu bitne ni čestice niti naelektrisanja, već polje u prostoru između čestica i naelektrisanja.
Benca se između ostalog trudi da prikaže nove grupe materijal-plazme.
I tako bismo mogli da idemo dalje.
Sa esteskog gledišta, treba obratiti pažnju na interesovanje umetnika za transfomacije u atomskom jezgru, i nesimetričnost nekih pojava kod sudara i raspadanja čestica.
Inspirisao se na primer stojećim talasanjem nukleona.
Talasanje je usredsređeno što bliže ka centru jezgra, i uvek ima loptasto simetrični izgled.
Zbog toga često srećemo u Bencinim crtežima simetrične kružne oblike, u kojima se odigrava autorova vizija na tamnoj pozadini.
Umetnik tu ne ispoljava samo apstraktne utiske u talasanju događaja, ali predstavlja i figurativne motive u ljudskom obliku.
Mnogi radovi nas podsećaju na Wilsonovu maglenu komoru, gde se formiraju slike promene zračenja na supstancu.
Bitne su inspiracije Adolfa Bence preuzete iz ezoterike, tajnih učenja koje su prenesene usmenom formom od strane upućenih osoba. Pogotovo kad je u pitanju odnos ezoterike i filozofije.
Benca obraća pažnju na primer, na kabala – učenju o zakonima kosmogonije, o svetu, o zakonima koji vladaju u svemiru.
Privlači ga i praktični deo kabala tj. magija.
U Bencinim slikama susrećemo brojeve, formule iz prirodnih nauka u obliku obojenih talasa, često se prekrivaju prostori, nešto je sakriveno pod površinom prvog sloja slike itd.
Benca priziva energije, koje izražava bojom, pismom ili ciframa.
Umetnik želi da samoupoznavanjem prepozna istinu u sopstvenoj ljudskoj unutrašnjosti, kao što je rekao slavni ezoterik Franz Hartmann.

Prof. Dr. Miroslav Klivar
Član Američkog esteskog društva USA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


*