Adolf Benca i anatomija

„Pri stvaranju svojih umetničkih dela, najviše ga je fasciniralo i inspirisalo ljudsko telo i umetničko obrađivanje istog.“
Da bi razumeo ljudsko telo što je više moguće, pohađao je Columbia University School of Art i studirao je ljudsku anatomiju na Univerzitetu u Bolonji, Italija.
U Italiji, u arhivi Lorenzo de Medici proučio je više od 900 primeraka Aristotelovih dela.
Zahvaljujući znanju koje je stekao na studijama filozofije, Adolf Benca dolazi do paradoksnog zaključka da upravo zapadna civilizacija polazi u svemu od Aristotelovih poruka.
Na Univerzitetu u Bolonji, jednom od tri najstarijih u Evropi, Adolf Benca je dobio titulu „Doctor honoris causa (Dr.h.c.)“ u oblasti anatomije, kao i titulu „Doctor honoris causa„ u oblasti filozofije na Univerzitetu Johns Hopkins, Baltimor, Merilend.
Strast, znanja iz prirodnih i društvenih nauka, mitologija, smisao i život, koji pobedjuje smrt su integrisane kao glavne, autentične i lične teme umetničkih dela Adolfa Bence.
Stalno koristi elemente duhovnog i animztičnog, čime postaje majstor i pripovedač velikih i malih događaja u ljudskoj istoriji.
Adolf Benca ne zahvata svet fotografski, površno, u ovom trenutku i za ovaj tren.
Njegove slike imaju pozadinu, dubinu, jer se sve odvija na osnovu realnosti, na osnovu dogođenog.
U njegovim delima se susreću prošlost i sadašnjost, i kasnije postaju izazov budućnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


*